Hriscanska era i pocetak brojanja godina
zapocinju velikim , a mozda i najznacajnim dogadjajem od nastanka sveta
–rodjenje Isusa Hrista. Da bi se ocuvalo secanje na taj daleki dan
uspostavljen je verski praznik – Bozic. Tako je i Sveti Jovan Zlatousti
govorio da je Bozic osnovni izvor svih ostalih hriscanskih praznika –
jer da nije bilo rodjenja ne bi bilo ni krstenja, ni vaskrsenja.
No,
vratimo se malo unazad; u godinu pre rodjenja, u gradu Nazaretu zivela
je Presveta Deva Marija sa svojim srodnikom Josifom iz Davidovog doma,
kao devica. Na dan 7 aprila (Blagovesti) od arhangela Gavrila dobila je
radosnu vest :”Raduje se blagovetna…evo zaceces i rodices sina i nadeni
mu ime Isus”(Lk 1, 18, 31).
Skoro devet meseci od tog dogadjaja
od rimskog imperatora – kesara Avgusta ,koji je vladao Izraelom stigla
je naredba da svi punoletni gradjani odu do svog mesta rodjenja radi
popisa. Tako i Marija sa Josifom krenu ka obliznjem Vitlejemu. No grad
je bio prepun, a siromasni supruznici nisu mogli naci sebi mesta za
konak i njih dvoje nadjose sebi prenociste u jednoj pecini u blizini
grada, u kojoj su se pastiri sklanjali za vreme nepogoda. Te noci,
izmedju subote i nedelje,u tisini, bez bola, Marija je rodila Sina.
Cudesna veza izmedju Svetog duha i volje Svete Deve Marije proizvela je
zacece i rodjenje Isusa Hrista. Povila ga je i stavila u jasle na
slamu. Cudo se dogodilo – Bogomajka se prva poklonila Caru nad
carevima, zatim stari Josif, a andjeli su radosnu vest preneli i
pastirima koji dodjose da se poklone vitlajemskom Bogodetetu, a zatim
krenuse da pronesu radosnu vest i slave i hvale Boga
Te
noci iznad Izraela pojavila se na nebu velika i sjajna zvezda. Bila je
neobicna i po tom sto se nije kretala kao i sve ostale od istoka ka
zapadu, vec od severa prema jugu, i kretala se veoma nisko .Tada je
postojalo verovanje da svaki covek ima svoju zvezdu i da od njene
velicine i njenog sjaja zavisi i ugled coveka na zemlji. Ugledali su je i
stari mudraci iz Persije i pomislise da se najverovatnije rodio neki
izuzetan covek, najverovatnije car i pozurise da ga pronadju i poklone
mu se.
Rodjenje Hristovo je ispunjenje covekovih zelja i htenja za
smislom i dobrom, a istovremeno ono oznacava i pocetak nove religijske
epohe. Tako i u istoriji postoji podela na vreme pre i posle rodjenja
Gospoda Isusa Hrista. Istovremeno ono je i ostvarenje prorocanstva
starozavetnih proroka da ce se 753 godine posle osnivanja Rima,
Spasitelj javiti, „posla Bog svog sina jednorodnog, koji se rodio od
žene“, devet meseci posle Blagovesti.
Svi pravoslavni Srbi, pored
Rusa, 7. Januara slave najradosniji hriscanski praznik – Rozdestvo
Gospoda Isusa Hrista- Bozic. Hristovom rodjenju raduju se svi, ali
praznovanje Bozicnih praznika pocinje 3 nedelje pre samog Bozica kada se
slave Detinjci i zavrsavaju se 20. januara slavom Svetog Jovana.
Detinjci su praznik koji
pada 3 nedelje pred Bozic, kada odrasli ukucani vezuju kajsem ili
kanapom deci noge za stolicu. Deca moraju roditeljima darivati neki
poklon da bi se otkupila i roditelji ih tada odvezuju. Inace smisao ovog
obicaja je zblizavanje i povezivanje dece sa porodicom i kao i ocevi i
materice potice iz prehriscanskog vremena.
Materice padaju nedelju dana
posle Detinjaca. U rano jutro deca se bude rano i majci vezuju nogu,
koja bi trebalo da se pravi iznenadjena. Cestitaju joj praznik, a majka
isto kao i deca za Detinjce otkupljuje se poklonom. Ponegde deca, posle
ovog cina odlaze i u komsiluk i vezuju nogu i svim drugim udatim zenama
koje ih daruju orasima, bademima…
Iako su Detinjci, Ocevi i materice isti praznici, Materice su ipak najsvecanije.
Ocevi I na kraju nedelju dana pre Bozica , slavimo Oceve, kada deca vezuju oca koji tada daruje decu.
Sva tri praznika, Detinjci, Materice i Ocevi su porodicni praznici,
znacajni su jer na neki svoj simbolican nacin vezuju i ucvrscuju
porodicu Porodica bi trebala biti puna razumevanja i ljubavi i na taj
dan trpeza ukucana je svecana, prave se bolji i kvalitetniji obroci.U
poslednjih par godina pravoslavna crkva posvecu im punu paznju narocito
Matericama, kada se organizuju proslave u hramovima, obilaze bolnice i
porodilista.
Sv. Ignjatije Bogonosac (kokosiji Bozic)
5 dana pred bozic 2. januara, tog jutra domacin se budi rano izlazi na
dvoriste i skuplja svoju zivinu pa je hrani kuvanim zitom. Gost koji
prvi dodje u kucu proglasava se kokosijim polazajnikom i postavlja se
sedne na neko meko jastuce, kako bi i koke tokom godine sedele mirno u
svojim gnezdima, nosile jaja i legle pilice. Zatim dobija jednu tikvu,
odabranu za tu priliku, koju treba nasred dvorista da razbije, da se
seme tikve rasprsi po celom dvoristu, da bi se pilici sto vise
mnozili.Polozajnik se tada cascava ruckom i picem, obicno se tada sprema
vruca rakija.U tekucoj godini, ako su kokoske zdrave, nose jaja i legu
pilice, obicno se i sledece godine isti covek poziva da bude kokosiji
polazajnik.U nekim nasim krajevima obicaj je da ukucani ujutru pod krov
kuce zabadaju grancice koje stoje ili do Bozica ili do vremena kada se
izlegu prvi pilici. Ponegde, pak ujutru rano u kucu unose po jedno malo
drvce koje bacaju na ognjiste, da bi zivina bila zdrava. Verovanje je da
ako na kokosiji Bozic pada kisa ili sneg godina ce biti rodna, a ako je
dan bez padavina bice nerodna.
Tucin dan Dva dana pred
Bozic, 5. januara je Tucin dana. Na taja dan prase koje je predvidjeno
za bozicnu pecenicu se “tuce” ,kolje. ”Tukli” su ga u glavu ili sekirom
ili vecim komadom soli.Iz tog razloga i ovaj dan je dobio svoje ime
Tucin dan.Osamuceno prase tada bi se klalo, a prva krv koja potece se
skupljala, mesala sa mekinjama i time se hranila ostala stoka u
domacinstvu jer se verovalo da je to stiti od bolesti. U nekim kucama
osim praseta kolje se i kokos ili petao,i to na kucnom pragu, a njegovo
perje i creva zakopavali bi se u najblizi mravinjak da bi zivine bilo
kao mrava. Svi ovi rituali, klanja stoke i skupljanja krvi poticu jos iz
starih paganskih vremena, kada su Srbi kao mnogobosci ,prinosili zrtve
radi napretka, kuce, stoke itd. Mnogi ovi obicaji danas polako padaju u
zaborav, odrzavaju se pojedini i to samo u nekim ruralnim delovima nase
zemlje. Veoma je vazno, da se na Tucin dan ne tuku deca, narocito da ih
ne tuku ocevi. Smatralo se da ako deca dobiju batine bice preko cele
godine nevaljala i neposlusna. A i deca su se trudila da slusaju i lepo
se ponasaju. Desili se da ih neko udari, odmah bi trebalo da kaze:"
Dziri miri da nas ima dvadeset i cetiri"
Nekrsteni dani ( beli dani)
dani izmedju Bozica i Krstovdana, t.j. dani dok je Isus bio nekrsten u
narodu su poznati i kao nekrsteni ili beli dani.Verovalo se da tih dana
neciste sile, djavoli, karakondzule, vestice… imaju posebnu moc. U tim
danima narod se pazio da nestrada od necastivih, da ih ne naljute, da ih
ovi ne bi povredili. Tokom svih tih dana se ne posti vec se mrsi i iz
tog razloga dobili su i naziv beli dani. Ako se dete rodi pre Bozica,
krsti se ili na Bozic, a u retkim prilikama i do treceg dana Bozica. A
do Bogojavljanja cin krstenja se ne obavlja jer i sam Hrist u tim danima
bio je nekrsten. Obicaji su nalagali da se tih dana ne peva, ne tuku
deca, ne place se, nocu se ne izlazi, a zene su svoje poslove
obavljale samo preko dana, a cim mrak padne sve se ostavljalo i odlazilo
vrlo rano na pocinak. Isto tako u nekrstenim danima pasulj se nije jeo.
Mali Bozic – Nova godina( Sv. Vasilije)
13. januar . Nova godina u narodu poznatija kao Srpska Nova godina,
docekuje se u krugu porodice i prijatelja. Za docek se pripreme
mnogobrojna hladna predjela, da sve bude spremno za docek Novog leta. U
ponoc svi sedaju za trpezu i tada pocinje novi zivot u izobilju.
Tradicionalna poslastica su krofne spremane neposredno pred sluzenje, a u
jednu od njih stavlja se novcic, a onaj ko ga nadje bice sretan u Novoj
godini. Za Mali Bozic postoje mnogi obicaj koji se razlikuju od kraja
do kraja. Negde se seku dva badnjaka i jedan se unosi za Bozic, drugi za
Novu godinu. Ujutru 13-og mesi se Vasilica( po Sv. Vasiliju) koja se
razlikuje od kraja do kraja. Za rucak se pece plecka i glava ostavljena
od Bozicne pecenice. U mnogim selima postojali su i ljudi koji su
buducnost predvidjali upravo iz te plecke.(tj. kosti) Po tradiciji
pije se kuvano vino i rakija. Veruje se da ako na dan Nove godine pada
sneg godina ce biti rodna, narocito u polju. U novije vreme, proslava
Nove(Srpske) godine organizuje se po restoranima i trgovima mnogih
gradova.
Krstovdan 18. Januar. “ Ko se krstom krsti taj krstovdan posti”
Na ovaj dan Sv. Jovan Krstitelj krstio je malog Isusa u reci
Jordan.Tog dana obavezno se posti, odrasli vrlo malo jedu, a ponegde se
jede, postan pasulj sacuvan od Badnje vecere. Smatra se da tada duvaju
vetrovi koji se ukrstaju i koji nadvlada , taj ce tokom godine najvise
duvati. Na Krstovdan svestenik obilazi svoje parohijane i sveti vodicu.
Pozdravlja se sa “ Hristos se krsti” a otpozdravlja sa “ Voistinu se
krsti”. U crkvama se krst stavlja u vodu, i ako se preko noci zaledi
veruje se da ce godina biti rodna.
Bogojavljenje 19 januar.
Crkva ga praznuje kao dan vodo svecenja i u hramovima se posebnim
obredima sveti vodica. Po narodnom verovanju ta sveta vodica ima
cudotvorna dejstva, lekovita je i svi vernici je nose kuci, cuvaju i
koriste kao lek po potrebi. Tog dana u mnogim krajevima obicaj je da se
casni krst baca u reku, mladici skacu u hladnu vodu i onaj koji ga prvi
uhvati dobija nagradu od crkve. Poslednji godina ovaj obicaj je
obnovljen i u Beogradu. Verovanje kaze da se te noci , tacno u ponoc,
nebo otvara, Bog se javlja ljudima i onima koji ga spaze ispunjava
zelje. Za vreme dok se ponoc ceka, prica se i pije vruca rakija.
Pozdravlja se sa “ Hristos se javi” a otpozdravlja sa “ Vaistinu se
javi” veruje se da ako na Bogojavljenje duva vetar sa severa, godina ce
biti zdrava, a ako duva sa juga bice rodna ali i puna bolesti. Ako pada
sneg godina ce biti rodna , a ako je nebo vedro na leto ce vladati
susa. Ako pada kisa, na prolece se mogu ocekivati poplave.
Sv. Jovan Krstitelj 20
Januar. Sv. Jovan je jedna od najvecih slava u nasem narodu. U staro
vreme prezali su se konji i islo se na saonicama od kuce do kuce
slavljenika, koji su ih cascavali kuvanim vinom ili rakijom. Sa ovim
praznikom zavrsavaju se Bozicni praznici.
- Moj profil - Moj avatar |
- Svi moji uneti sadržaji - Moje slike - Moji recepti - Moji recepti sa slikom |
- MOJ KUVAR - MOJ BLOG |